Šta nam donose članovi Zakona o računovodstvu koji se odnose na nefinansijsko izveštavanje?

Izveštavanje o održivom razvoju (ESG reporting – Environmental, Social, and Governance), postalo je prioritet u svetu, ali takođe uživa sve veću pažnju u Srbiji. Domaće kompanije pored redovnog seta finansijskih izveštaja, sve češće objavljuju i nefinansijske izveštaje o realizaciji ciljeva iz delokruga ESG-a.

U savremenom društvu ne postavlja se pitanje da li će kompanije formirati proces ESG izveštavanja, već kada će to uraditi? Najsvežije ankete su pokazale da su kompanije sa ESG reputacijom prepoznate kao kompanije koje uživaju poverenje, odgovorno i transparentno posluju, što za rezultat ima povećanje lojalnosti i zadovoljstva njihovih potrošača. Štaviše, potrošači su posebno zainteresovani za proizvode i usluge koji nemaju negativan uticaj na životnu sredinu i podržavaju razvoj lokalne zajednice. Poštovanje principa održivog poslovanja danas postaje ključan preduslov da uspešno razgovarate, ali i pregovarate sa  stranim partnerima, stejkholderima, bankama kao i institucijama značajnim za vaše poslovanje.

Republika Srbija je izmenama Zakona o računovodstvu (članovi 37 i 38) uvela nefinansijsko izveštavanje koje se pre svega odnosi na temu održivog razvoja, odnosno na aktivnosti koje za predmet imaju zaštitu životne sredine, socijalna pitanja i korporativno upravljanje. Zakonom je propisano da su obveznici nefinansijskog izveštavanja velika pravna lica koja su društva od javnog interesa i koja na datum bilansa prelaze kriterijum prosečnog broja od 500 zaposlenih tokom poslovne godine.

Kompanije koje su u obavezi da primene pomenute članove Zakona moraju da u godišnji izveštaj o poslovanju uključe nefinansijski izveštaj koji sadrži informacije neophodne za razumevanje razvoja, poslovnih rezultata i položaja pravnog lica, kao i rezultata njegovih aktivnosti koje se odnose minimum na zaštitu životne sredine, socijalna i kadrovska pitanja, poštovanje ljudskih prava, borbu protiv korupcije i pitanja u vezi sa podmićivanjem, uključujući:

• kratak opis poslovnog modela pravnog lica;
• opis politika pravnog lica u vezi sa tim pitanjima, uključujući postupke osnovne analize koja se sprovodi;
• rezultate tih mera;
• osnovne rizike povezane sa tim pitanjima koji se odnose na poslovanje pravnog lica, uključujući, kad je to relevantno i nužno, njegove poslovne odnose, proizvode ili usluge koji mogu prouzrokovati negativne rezultate na tim područjima, kao i način na koji pravno lice upravlja tim rizicima; i
• nefinansijske ključne pokazatelje uspešnosti važne za određeno poslovanje.

Pomenute izmene Zakona o računovodstvu predstavljaju samo deo obaveza koje ovaj tip izveštavanja podrazumeva u EU i u svetu uopšte. Ukoliko posmatramo trendove promena u našem zakonodavstvu, u bliskoj budućnosti se može očekivati dalje usaglašavanje sa propisima EU, što će se sigurno odraziti i na obim i sadržinu ESG izveštavanja.

Najveći izazovi sa kojima se kompanije susreću prilikom ESG izveštavanja je nepostojanje adekvatnih mehanizama ili primenjenih standarda poslovanja u samoj organizaciji zbog kojih kompanija neće biti u mogućnosti da odgovori na pitanja prilikom sačinjavanja ESG izveštaja. Takođe, iz sličnih razloga kompanija obično nailazi na poteškoće u samom prikupljanju podataka, koji će biti prezentovani u samom ESG Izveštaju.

Mnogobrojne su metodologije koje se mogu primenjivati u ESG izveštavanju, ali najčešće korišćeni su GRI (Global Reporting Initiative) standardi. GRI okvir zahteva obelodanjivanje i pozitivnog i negativnog uticaja koji kompanija ima na životnu sredinu, društveno okruženje i ekonomiju, kao i merenje performansi. GRI standardi su univerzalno primenljivi na sve vrste organizacija bez obzira na sektor poslovanja i veličinu kompanije. S obzirom na to da je ova oblast novitet za mnoge naše kompanije, poželjno je da prilikom kreiranja ESG izveštaja kompanija konsultuje eksperte kako bi lakše odgovorila sve više rastućim globalnim zahtevima.

Autor: Ognjen Milivojević, TPA Srbija